Mesto/Okrug

Cena:

Detaljnije

Bila jednom jedna mama (beba) koja je prespavala celu noć

Sunce se spustilo...

Verovatno te hvata blaga panika. Vreme je za spavanje. Ali, ne, ti nećeš spavati. Jer, ti si mama. Mame ne spavaju. Mame imaju momente zatvorenih očiju između dva bebina plača. I sve će to proći. Da, da, znaš. Znaš i da je to sve deo nečeg najlepšeg na svetu i da kroz to svi prolaze. Sve su ti to već milion puta ispričale iskusne mame s podočnjacima do kolena. Rodila si to sićušno savršenstvo i želiš da mu pružiš savršenstvo. Ali, to ne znači da treba da budeš rob tog sićušnog savršenstva. Odmorne mame su srećnije mame, a srećnije mame su bolje mame, priznaćeš. Neću da ti pričam kako će to sve proći – jer ni za jedan deo majčinstva ne treba da čekaš da prođe, treba da uživaš u svakom njegovom trenutku. Neću ni da ti pričam da je lako. Znaš da nije.

Mama je najteža stvar na svetu. I najlepša stvar na svetu. I, blablabla.

Hajde da se vratimo na ono zašto čitaš ovaj blog – želiš da spavaš. Želiš da tvoja beba spava. I da, zapravo postoji način. Sedmodnevna tehnika spavanja ga zovu stručnjaci. Mame ga zovu postporođajno spavanje (do skora se ovo smatralo imaginarnim pojmom, o kome majke maštaju dok u tri ujutru ljuljkaju svoju bebicu i mole se svim nebesima da zaspe). Skoro su uspeli da ga izvuku iz imaginacije u realnost.

Možeš da naučiš dete da spava, isto kao što možeš da ga naučiš da hoda ili priča

Zapravo, moraš da naučiš dete da spava isto kao što moraš da ga naučiš da hoda ili priča. O metodama uspavljivanja postoji milion teorija i nijedna nije savršeno krojena za tvoje dete. Ova koju ću ti ispričati je savršeno krojena za tvoje dete samo ako je primeniš sa sopstvenim iskustvom o tvojoj bebi. Što je mlađe dete, to će ti biti lakše da primeniš ovu metodu. Čak i ako je malo starije, ne odustaj, uspećeš.

Kako uspavati bebu?

Kod novorođenčadi postoje dve vrste spavanja – dugo spavanje i kratke dremke. Ne dozvoli da se dugo spavanje desi u toku dana, što znači, ako se tvoja beba ne probudi sama u roku od tri sata, ti je probudi. Makar i na kratko (pošto je njima potrebno mnogo sna), ali da shvati da je budna. Posle je vrati na spavanje. Odredi vreme uveče za dojenje pred dugo spavanje. Neka to, recimo, bude 22:30. Podoji bebu i stavi je da spava, trebalo bi da se sledeći put probudi oko 04:00 ujutru, ako si poštovala spavanje manje od 3 sata odjednom dnevno. Na svakih nekoliko dana, pomeraj dojenje pred dugo spavanje za 15 minuta ranije, beba će se i dalje buditi u 04:00 ujutru. Ključna stvar je da je noćno dojenje samo dojenje. Ne maziš bebu, ne govoriš slatke reči, ne radiš baš ništa osim što zadovoljavaš bebinu potrebu za hranom. Volećete se ujutru. Tvoja beba se probudila jer joj nešto treba i to nešto može biti samo hrana. Ne tvoja ljubav. Normalno je da se u prvih pet meseci beba budi u toku noći kako bi jela. Ali samo kako bi jela. Čisto poslovno. Daješ joj da jede i spavanjac.

A šta kad malo poraste?

Sve je super dok ne poraste dovoljno da nauči da ustane iz kreveca, da se pomera i ostalo. Tada ponovo moraš da učiš, jer kada je jednom ustalo, dete u novonastaloj situaciji ne zna kako se vraća nazad na spavanje. Tu nastupaš ti. Opet zvanično, dođeš i staviš dete u poziciju za spavanje. Bez reči, bez umiljavanja. Samo pomogneš detetu da se vrati u pozu spavanja. Naravno da će u početku nastaviti da plače. Ako plače duže od 10 minuta, vrati se i opet ga namesti u poziciju spavanja, ušuškaj i izađi, čisto poslovno. U jednom trenutku će prestati. Ovakvo ponašanje traje samo u fazi privikavanja. Najbolje je da, kada beba malo poraste, spava u odvojenoj sobi od tebe, ukoliko imaš uslove za to. Ti ćeš svojim majčinskim instinktom obraćati pažnju na svaki dublji udah deteta i dežurati, što ti neće dati sna, a bebu će uznemiravati u stvaranju mirnog sna.

Sve je u organizaciji i rutini

To što dete ne može da spava i plače je rutina. Ti napravi rutinu da mora da spava i ne plače. Dakle, napravi neku rutinsku atmosferu pred spavanje, kada malo poraste, možete da se ušuškate u krevet i da čitaš detetu priče. To će mu dati znak da je vreme za spavanje i rutinski će se uspavljivati. Nemoj da se igrate, golicate i radite bilo šta uzbuđujuće pred spavanje. Sve treba da bude tiho, mirno, nežno i prigušenih svetla. Nemoj nikada da uspavljuješ dete na drugom mestu, pa da ga, tek kad se uspava prebacuješ u krevetac, ako tamo spava, tamo mora i da se uspava. Takođe, veoma je važno da tvoje dete bude obučeno u udobne stvari, kako bi što komfornije spavalo. Kada spava, čak i danju, obuci ga u pidžame, benkice ili ostale stvari za spavanje za decu ( neke od njih možeš pronaći na bebalica.rs ) Odredi tačno vreme za spavanje i u toku dana i u toku noći i slepo ga se pridržavaj. Stavi ga u krevetac kada je vreme za spavanje i pusti da se samo uspava. U početku će se buniti i plakati, prvih nekoliko spavanja neće dobro proći, ali navići će se. Ponovo, ako plače duže od 10 minuta, vrati se, pomazi ga po leđima, ušuškaj i ostavi. Navići će se. Mora da zna kada je vreme za spavanje i da mu nećeš popustiti. Ako plaču, ne plaču jer im kao majke trebamo, već jer ne znaju kako da se uspavaju, koliko god teško bilo ne reagovati odmah, zapamti da ih na ovaj način učimo spavanju, a najbolje od svega, ovakvo učenje dokazano ne traje duže od sedam dana, a tvoja karijera normalnog sna može da počne!